VELIKI KONCERTI U SRBIJI TEK NAREDNOG LETA

Publika i umetnici željni zabave, ali ekonomske isplativosti nema, kažu za Biznis.rs muzički promoteri.

Posle višemesečne iznuđene pauze, novo popuštanje mera i još uvek lepo vreme pojedini organizatori iskoristili su da na otvorenom, u smanjenom kapacitetu, makar simbolično publici priušte koncertni i festivalski provod.

Trenutno su u Srbiji dozvoljeni koncerti do 500 posetilaca uz obavezno poštovanje propisanih mera. Međutim, to ne poštuju svi. Organizuju se, uglavnom, koncerti lokalnih i izvođača iz zemalja regiona za čiji ulazak u Srbiju nije potreban negativan test na Covid-19

“Mere nisu baš najjasnije, pa samim tim postoji dosta nedoumica. Svakako je jednostavnije i bezbednije organizovati događaj na otvorenom. S obzirom da je leto na izmaku, stvari se uglavnom rešavaju u hodu”, ističe za Biznis.rs Pavle Eftimovski iz koncertne agencije Glitch Records.

Nikola Jovanović iz promoterske kuće Kontra Rights smatra da, kada je reč o festivalima i koncertima, svi pokušavaju da se snađu u novonastaloj situaciji.

“Organizatori i zaposleni moraju da rade i hrane porodice ili mogu da zatvore i klubove, rental kompanije i drugo. Počelo se sa koncertima koliko je dozvoljeno. Većina festivala je otkazana, neki su smanjili kapacitete ili promenili formate. Neki su otkazali, pa zakazali ili prešli u onlajn format. Ovo je pokušaj da se makar u septembru generiše neki prihod, jer od oktobra ne znamo šta će biti. Imamo utisak da će opet biti zatvaranja ili smanjivanja kapaciteta”, objašnjava Jovanović. 

Direktorka koncertne agencije Charm Music, Sara Đigante kaže da se po Evropi realizuju događaji, uz određene mere prevencije. Napominje i da su mnogi veliki festivali odlučili da se održe u onlajn izdanju ili u hibrid varijanti. Odnosno, da događaju prisustvuje ograničen broj ljudi, a da ostali, uz jeftinije ulaznice, prate čitav događaj od kuće. 

“Plaćeni live-streaming uzima primat na muzičkoj sceni, koja od početka čitave situacije izazvane pandemijom pati najviše. Ona je u odnosu na druge grane industrije najmanje zaštićena, s obzirom da se podvodi pod industriju zabave i doživljava kao nešto što nije ozbiljno”, ističe Đigante i podseća na pozitivan uticaj kulture i zabave na mentalno zdravlje ljudi.

U prvom momentu naleta pandemije organizatori koncerata događaje su pomerali sa proleća na leto, a potom su sve planirano za jun odložili za septembar.

Miša Relić, direktor Musicology festivala kaže za naš portal da će nešto od događaja u smanjenom kapacitetu uspeti da održe, ali da će veći deo biti otkazan, jer niko ništa ne zna, niti može da planira za sezonu jesen/zima. 

“Strani bukeri su u početku nudili i planirali da datume iz 2020. prebace na identične datume sledeće godine. Međutim, sada ih sve više pomera na 2022. godinu. Industrija je ugrožena globalno i pravih rešenja nema. Ipak, u EU i SAD države su direktnim subvencijama i poreskim olakšicama pomogle promotere i industriju”, naglašava Relić.

Najnovije popuštanje mera spremno su dočekali pojedini organizatori koji imaju prostor za realizaciju koncerata na otvorenom.  

“Već prvi koncerti pokazali su da se publika uželela neponovljivog iskustva koje jedan nastup uživo sa sobom nosi, a to je vetar u leđa koji je trenutno potreban celoj industriji”, ističe Pavle Eftimovski.

Kada su u pitanju međunarodni koncerti, realizacija turneja trenutno nije moguća, zbog različitih mera u zemljama širom sveta.  

“Videli smo primere u Srbiji da se festivali, kao što je Exit, održavaju u onlajn varijanti, a došli smo i do situacije da se svetska muzička konferencija, koja inače okuplja hiljade promotera i organizatora, dešava online (IFF i Womex). Sa jedne strane, to je teško i tužno, ali s druge, lepo je što postoji dobra volja da se pronađe način da se okupimo svi, makar to bilo i ispred kompjutera”, objašnjava Đigante.

Veliki svetski izvođači su svoje turneje pomerili za proleće i leto 2021. godine. To je, slažu se sagovornici portala Biznis.rs, najoptimističnija prognoza kada će se stvari vratiti na “staro”. Do tada će publika uživati u domaćoj muzici i izvođačima, ali i onlajn koncertima

“Možda će Exit, Nišvil i Arsenal uspeti nešto veće da odrade na leto sledeće godine. A mali promoteri, mislim na one koji će uopšte opstati, neće se zaletati pre jeseni 2021. godine. Koncerte stranih izvođača u punom zamahu, u Areni i sličnim prostorima, ne očekujem pre 2022. godine”, ističe Relić.

Mere zaštite neujednačene

Pored izvođača na bini, postoji još stotine ljudi koji omogućavaju da se jedan događaj održi. Ali pravila, kako kažu sagovornici našeg portala, nisu jednaka za sve.

“Na društvenim mrežama vidite neke klubove na otvorenom i splavove na kojima se ne poštuje nijedna propisana mera, pa čak ni broj ljudi. Postoje dvostruki standardi. Uputstva kriznog štaba jesu delom jasna, ali promene koje se dešavaju dnevno, kao i nekonzistentnost u odlukama, zbunjuje i posetioce i organizatore”, priča Jovanović.

Nejasno je, kako ističe, da u tržnom centru, u zatvorenom prostoru može da bude 1.500 ljudi, a na otvorenom to nije dozvoljeno.

Miša Relić kao jedan od najvećih problema mera ističe to da iste pišu doktori i Vlada, bez konsultovanja promotera i klubova.

“Možemo da smanjimo kapacitet i da razmestimo stolove na dva metra. Ali, ne možemo da zabranimo gostima da se kreću. Obezbedili smo dodatni prostor i ispoštovali sve mere. Ne možemo da teramo goste, ali uključimo sva svetla i većina njih ode iz kluba pre jedan. Više od toga ne možemo”, priča Relić, dodajući da uprkos tome što ekonomske isplativosti tu nema, moraju da probaju da rade.

Nikola Jovanović ističe da je muzička industrija jedna od najgore pogođenih ovom krizom.

“Mi i dalje nismo ni blizu nekih normalnih kapaciteta. Sad smo na oko pet odsto onoga što su bili događaji ranije. Pretpostavke su da će se stanje normalizovati u svetu onog trenutka kada vakcina uđe u upotrebu i obuzda virus. Nadamo se da ćemo sledećeg leta moći da uživamo u koncertima i festivalima na otvorenom”, zaključuje Jovanović.

Već na početku pandemije, osnovano je udruženje promotera i tiketing agencija Srbije (UPTAS), koje okuplja više od 40 firmi.

“Ohrabrujuće je videti da su umetnici i autori, koji se nalaze u izuzetno nezavidnoj situaciji, nastavili sa stvaranjem i da je taj poriv jači od svega. U obavezi smo, kao društvo u celini, da im u ovim trenucima pružimo svu moguću podršku”, zaključuje Eftimovski.

Kroz UPTAS, članovi se, kako podvlači Đigante, bore za bolje uslove i podršku države, kako bi svi zaposleni u ovom sektoru sačuvali svoje poslove.

Promoterima potrebna pomoć države

“Organizatori koncerata u Srbiji nisu dobili nikakvu pomoć države. Minimalci jesu pomogli da zadržimo zaposlene, ali su nam i stavili omču oko vrata u vidu doprinosa. Ne znam kako ćemo to da platimo, s obzirom da je procena da nećemo moći da prihodujemo narednih 12 meseci”, objašnjava Relić.

Obećani krediti Fonda za razvoj trebalo je da budu glavna pomoć države muzičkoj industriji, ali da za sada niko od njih nije dobio te kredite i, kako Relić kaže, ne očekuje da će ih iko dobiti.

Pored kredita neophodno je i smanjenje PDV u ugostiteljstvu, kao i na ulaznice i honorare izvođača. Tako bi industrija imala šansu da preživi.

“Klubovi koji uopšte nisu mogli da rade, ne mogu da plate rentu. Nadam se boljem rešenju. Beograd posle pandemije više neće moći da se hvali da je drugi Berlin, jer klubova više neće biti, ako se država i grad ne angažuju i direktno nam ne pomognu”, zaključio je Miša Relić.

Izvor: biznis.rs